O Зборник
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ основано је далеке 1902. године у Сарајеву, ради очувања српског културно-просвјетног и националног идентитета, што је и данас њен главни циљ. У то вријеме дјеловање „Просвјете“ у очувању културног, духовног и националног идентитета српског народа, налази се одмах иза улоге коју је на том пољу остваривала Српска православна црква.
У Штутгарту је 20.05.2019. године основан Одбор српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ – 43. по реду у свијету.
Просвјетин Tраг
СПКД Просвјета Немачка оставja свoj писани траг по први пут Немачкoj
За ових првих пет година остали смо доследни нашим основним задацима: чувању националног идентитета српског народа, бризи о његовању и употреби српског језика и ћирилице у свим видовима културног и јавног живота у земљи у којој живимо, бризи о младим нараштајима са посебним освртом на заштиту дјеце у дигиталном свијету – проучавање, подстицање и његовање српске културне баштине – организовање и подстицање научног, културног, умјетничког и духовног стваралаштва код младих али у исто вријеме, уз његовање традиције и културе сјећања.
Само онда када знамо ко смо, одакле долазимо и коме припадамо, када смо чврсто укоријењени у својој историји, вјери и култури, можемо у потпуности да разумијемо друге народе и културе и да будемо пуноправни чланови једне мултикултуралне заједнице којој по мјесту пребивања припадамо.
Из године у годину, развијањем спектра нашег дјеловања дошло је и вријеме да рад нашег Удружења унаприједимо издавачком дјелатношћу и да по први пут СПКД Просвјета Немачка остави писани траг на простору земље у којој живимо.
Сама идеја о Зборнику потекла је од Гордане Бреберине Тркуља, књижевнице и умјетнице која дјелује у склопу Просвјете. Она је дала и име нашем Зборнику-Просвјетино Сретење, Сама је осмислила корице Зборника и уз помоћ чланова Просвјете Карла и Весне Хорн дизајнирала изглед корица.
Велику и несебичну подршку овом пројекту дала је Борица Ђекановић Перишић, књижевница са дугогодишњим пријатељствима у књижевној сцени српске дијаспоре.Она је својим личним залагањем и позивима обавјештавала и позивала на учешће све пријатеље и познанике који стварају на српском језику.
Од пристиглог материјала су Гордана Бреберина Тркуља и Богдана Брезовац, професор српског језика и књижевности извршиле одабир за штампу, при томе поштујући услове Конкурса и норме српског језика. Сигурну луку и изузетног сарадника, искреног савјетника и експерта на своме пољу дјеловања пронашли смо у уреднику нашег Зборника Драгану
Изузетно смо поносни што се ни мало лаког посла, писања рецензије за Просвјетин Зборник, прихватила професор књижевности и дугогодишњи уредник културног програма и културних активности Библиотеке града Београда госпођа Радмила Кунчер. Имати овакве сараднике дало је велику сигурност при раду на Зборнику, и могућност да се свако посвети својој области, којом је најбоље владао и за коју је био
стручан.
Стваралаштво на српском језику, писано ћирилицом!
Окупљајући ауторе који су потицали из многих крајева гдје живе Срби: Србије, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Словеније, Швајцарске и Њемачке, оне који су се родили у матици и дошли да живе у расејању али и оне који су рођени у расејању а који пишу и размишљају на исти начин као и ови први, ми смо спознали да је генетски код, који носимо у себи, дубоко записан у генерацијама наших предака који је у овом садашњем времену пуноправни дио нас, а мјесто гдје живимо је било константа, али потпуно небитна у стваралачком свијету. Заједничка црта која нас је све спајала је било стваралаштво на српском језику, писано ћирилицом које је изњедрило чисте српске ријечи које су чиниле срж овог Зборника и све спајале у јединствену цјелину.
Стварајући на српском језику, аутори постају дио савременог српског књижевног стваралаштва и остављају писани траг из једне епохе која свједочи турбулентним догађајима. Међутим пјесници нису очајни, поражени и безнадежни. Они пишу о срећи, љубави, сунцу, боли за завичајем… свим тим једноставним и свима нама познатим осјећањима. То је опет потврда да још увијек вјерујемо у добро. Или потврда да смо преживјели можда и гора и страшнија времена, па ћемо и ово, увијек погледа упртог у будућност?!
Kонкурсу под називом „Зашто волим Отџбину“?
Тако и један дио овог Зборника свједочи о будућности Просвјете на простору Немачке а све кроз радове дјеце која су се одазвала Просвјетином конкурсу под називом Зашто волим Отџбину, намјењеном управо дјеци која похађају српску допунску школу у Немачкој.
Децембра 2023. године, под покровитељством Генералног конзулата Републике Србије и Генералног конзулата БиХ оба из Штутгарта, Представништва Републике Српске у Штутгарту и у сарадњи са српском допунском школом у Немачкој расписали смо Конкурс за дјецу. Од пристиглих радова изабрани су најуспјешнији и на Светосавској академији у Штутгарту, дјеци побједницима конкурса, су додјељене награде. Условима Конкурса награђени радови су планирани да се објаве у овом Зборнику који данас држите у својим рукама. Посебно смо поносни на овај мали али веома битан дјечији кутак у нашем Зборнику јер је он већ данас свједок нашег опстанка и будућности у расејању. Исто тако доказ је и заједничких напора родитеља, институција и нас удружења у расејању да у дјеци пробудимо дух просвјетитељства, да би они једног дана могли стати у трагове наших стопа и истим путем наставити даље.
Да вам се један дипломата придружи у оваквом подухвату и да са својим стиховима буде један од стваралаца овог Зборника, говори о снази и заједништву којом располаже српска заједница у покрајини Баден Виртемберг у Немачкој али и о спремности генералне конзулице БиХ у Штутгарту Вере Сајић да својим личним залагањем потпомогне развој културне и просвјетне заједнице на овим просторима.
Богатство Зборника
Богатство овог Зборника се огледа у дјеци која отаџбину опјававају свуда гдје је српска душа., у дипломатским стиховима који поручују али и опомињу, у заједништу и јединству које нас повезује било гдје да живимо. Спознаја да смо окупили дјецу, и оне мало млађе и оне мало старије, и оне који сликају и оне који пишу, оне који су озбиљни у својим дјелима али и оне који се још увијек дјечачки поигравају својим ријечима и мислима, оне који су директни кроз своје ријечи али и оне који су свој рад проткали шалом али тиме рекли пуку истину, све то нам даје наду да смо успјели у своме науму да прикажемо тренутни пресјек пјесничке и стваралачке српске заједнице било гдје на овој кугли земаљској.
Успјели смо то првенствено кроз стихове и риме, али ми смо наш Зборник обогатили и умјетничким дјелима. Двоје умјетника који годинама стварају а који су чланови наше Просвјете су представљени у овом издању. Овим смо првенствено хтјели да подстакнемо ауторе и умјетнике који се баве другим облицима умјетности, да нам се придруже неком новом приликом и да заједничким представљањем дамо потпунију слику умјетничког стваралаштва, богатства и потенцијала у расејању.
Ово је наш први писани траг који ћемо оставити иза себе генерацијама које долазе. Биће ово добра тачка поласка за сва остала остварења која ће слиједити. Учићемо из наших грешака и тежити да сваког дана у сваком погледу све више и више напредујемо.
Велико хвала!
Хвала вам свима што сте вјеровали у нас и што сте заједно са нама дали немјерљив допринос настанку Просвјетиног Зборника. Ви сте ти који сте му удахнули душу и који сте га својим ријечима и стиховима оживјели. Ви сте га кистом, оловком и бојом заувијек означили и ставили свој потпис. Оставили сте управо сада, у овом садашњем тренутку дио своје умјетничке душе у наслеђе новим генерацијама и тиме омогућили да се настави стваралачки низ, који ће опет нове генерације настављати и тако у недоглед.
Богдана
Брезовац, предсједница
Српско просвјетно и културно друштво Просвјета Немачка
.