​Просвјета Немачка

„Дани Просвjете у Штутгарту“

На свечаној академији која је одржана у Штутгарту поред чланова и пријатеља Просвете, представника Генералних конзулата Републике Србије и Босне и Херцеговине као и свештеника Српске православне цркве из главног града Баден-Виртемберга ту су били и пријатељи Просвете чланови Српског културног центра из Карлсруеа, Удружења жена Шрбац, Српског културног и спортског центра Хајлброн, Удружења Седмица из Франкфурта, представници хуманитарне организације Срби за Србе као и многи бројни пријатељи Просвете, огранка у Штутгарту.

Свечанa Aкадемијa

Манифестацију под називом „Дани Просвете у Штутгарту“ благосиљао је протојереј-ставрофор Борисав Симић, а потом је путем видео позива укључен епископ Григорије.

протојереј-ставрофор Борисав Симић

епископ Григорије.

Чувајте, језик као земљу

„Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ kaд изгуби језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је nisi освојио, него си себе поттуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град своје земље, него најмању и најнезнатнију реч.

„Управо постојање Просвете има мисију очувања српског језика овде у туђини, баш како је и Велики Жупан Стефан Немања у завештању беседио а записао његов најмлађи син Растко, потоњи Свети Сава. Како би очували језик, велику подршку имамо из матице, кроз амбасаде и конзуларна представништва”, истакли у Просвjети уз позив да се присутнима обрате генералне конзули Вера Сајић, Босне и Херцеговине у Штутгарту као и Божидар Вучуревић, генерални конзул РС у Минхену.

генералне конзули Вера Сајић, Босне и Херцеговине у Штутгарту

Божидар Вучуревић, генерални конзул РС у Минхену

шеф Представништва Републике Српске у Штутгарту Мићо Ћетковић

Mинистар Арно Гујон

Председник Просвете Срђан Мијалковић

Прва председница Просвете у Немачкој

Прва председница Просвете у Немачкој Деса Буразор Асланду говорила је о четворогодишњем раду ове организације. Присутнима се обратио и шеф Представништва Републике Српске у Штутгарту Мићо Ћетковић, док је о значају српских допунских школа под покровитељством Министарства просвете Републике Србије и сарадњи са културно-образовним удружењима у расејању говорила Татјана Хот, координатор за српску допунску школу у немачким покрајинама Баден-Виртембергу и Баварској.

„Просвјета“ једна од најзначајнијих и најсвјетлијих идеја српског народа

Прошле године Српско просвјетно и културно друштво Просвјета обиљежило је 120 година од оснивања.  Данас је активно више од 40 одбора Просвјете у Републици Српској, Србији, БиХ, региону и дијаспори.Те далеке 1902.године група од 29 српских интелектуалаца је основала чисто хуманитарно друштво које би првенствено помагало школовање ђака и студената. Нико од њих није могао ни наслутити данашње размјере и значај њиховог тадашњег удруживања. Као ни то да ће Просвјета постати једна од најзначајнијих и најсвјетлијих идеја српског народа уопште.

Одбор за Њемачку СПКД Просвјета основали смо 20. маја 2019. године овде код нас у граду. За ове 4 године угостили смо низ књижевника, пјесника, сликара и других личности из културно-друштвених сфера, из свих дијелова Србије, Републике Српске, Њемачке и Европе. Кроз више пројеката сарађивали смо и са Форумом култура, кровном организацијом мигрантских удружења у Штутгарту као и са Министарством за културу, омладину и спорт из ове покрајине. Одбор за Њемачку СПКД Просвјета основали смо 20.маја 2019. године овде код нас у граду. За ове 4 године угостили смо низ књижевника, пјесника, сликара и других личности из културно-друштвених сфера, из свих дијелова Србије, Републике Српске, Њемачке и Европе. Кроз више пројеката сарађивали смо и са Форумом култура, кровном организацијом мигрантских удружења у Штутгарту као и са Министарством за културу, омладину и спорт из ове покрајине. У јеку корона пандемије организовали смо балкон концерте, музичке и књижевне сусрете на отвореном, у пар наврата имали смо тематске вечери у просторијама ГК РС у Штутгарту, последња од њих је била посвећена нашем нобеловцу Иви Андрићу.

Веома смо поносни на Малу креативу, умјетничку радионицу за дјецу, писца и умјетнице Гордане Бреберине Тркуља која је ове године окупила велики број дјеце око Просвјете. Овај пројект осмишљен је у циљу да се дјеца старосне доби од  5 до 15 година усмјере ка лијепом креативном раду, да уз дружење, вјежбу и забаву открију свој таленат. Уз Горданину помоћ, која је искуство стекла вишегодишњим радом са дјецом, још у Београду, мали креативци су потпуно усвојили једну технику умјетности- декупаж, која се брзо учи, потпуно је безбједна за рад, не тражи нужно и таленат, већ кроз рад и труд, уз машту  дјеца својим рукама стварају јединствене предмете. Гордана са Малом креативом наставља и следеће године. Сву драж наше радионице први су препознали наши пријатељи из  Српског културног и спортског центра Хајлброн, зато идемо тамо. Наша радионица је путујућа…поред дјеце будући полазници биће маме, тате, баке и деке јер како Гордана сама воли да каже потребу за њежношћу и љепотом не можете да прерастете, горња старосна доб не постоји.

Драго нам је да нас на свим нашим окупљањима прате наша дјеца, као данас Аница Кочић која је од самог оснивања у Просвјети. Њу подучава наша чланица, професорица пјевања г. Гергана Ана Стевановић. – Са мојим доласком на позицију предсједнице Просвјете тежиште интересовања и подршке још више смо усмјерили на младе нараштаје, на породицу, на омладину. На младе људе као што је Аница или наш члан Бранимир Стојичић који је изузетан музички таленат, који свира више од три инструмента а управо је кренуо и на правни факултет. То су наши будући просвјетари и будући чланови српске заједнице у Штутгарту.

Због тога је наш задатак да стално радимо на развијању свијести о томе колико је важно да родитељи личним примјером одгајају дјецу у традиционалном духу. Ми живимо у самом средишту Европе, изложени смо свим модерним утицајима који могу бити од користи у људском развоју али имамо и оних који су мање корисни и од којих морамо нашу дјецу заштитити. Нажалост расте број дјеце са менталним обољењима, појачана је злоупотреба опијата али и других порока а све је то резултат удаљавања од истинских породичних и традиционалних вриједности. Дужност нам је да нашу дјецу усмјеримо на спорт, на  фолклорне активности али и да их едукујемо кроз стручна предавања која ће их оспособити да сами доносе исправне одлуке. Ако се водимо тиме да је превентивно дјеловање најбоље рјешење онда би овде у Штутгарту за коју годину требао да се оснује српско-њемачки вртић по угледу на већ постојеће турско-њемачке или грчко-њемачке вртиће. Гдје би малишани од самог почетка били обухваћени програмом који је идентичан предшколском образовању у Србији. Један корак даље ће свакако бити и рад на иницијативи да се српски језик уведе у редовне њемачке школе као други страни језик, опет по истом критеријуму како су се за то изборили представници турске заједнице. Наравно да то неће бити могуће у свакој школи али кроз пилот пројекте омогућили би дјеци српског поријекла да им се матерњи језик призна као равноправни други страни језик. Замислите да за пар година у Штутгарту имамо гимназију која нуди српски језик као изборни страни језик.

Или да већ на наредним Видовданским спортским играма позовемо у госте некога од наших успјешних спортиста који су понијели титулу „најбољи на свијету“. Зар то не би био добар примјер нашој дјеци и прави показатељ да се свакодневним, упорним радом на себи могу постићи врхунски резултати. Они то наравно познају и из овдашњих спортских удружења у којима су активни и остварују запажене резултате.

На Дану Просвете своје стихове говорили су многи песници српског расејања, чланови више удружења у Немачкој:

Ружа Баришић Ђекић, Радован Лепановић, Борица Перишић Ђекановић, Гордана Бреберина Тркуља, Загорка Бунторнсаде. Деса Буразор Асланду, прочитала је део из свог романа, док је водитељ Драган Јаковљевић прочитао песму председнице Богдане Брезовац посвећену нашем нобеловцу, Иви Андрићу. Он је такође прочитао и песму песника из Крагујевца Жике Ранковића. Маја Томашевић, са Факултета музичке уметности у Београду, и то са одсека флаута и соло певање представила се такође присутнима.

Борица Перишић Ђекановић

водитељ Драган Јаковљевић

Гордана Бреберина Тркуља

Чланови Српског центра Штутгарт, њихова женска певачка група представили су се присутнима, као и најмлађа чланица Просвете Аница Коцић.

Nach oben scrollen
Cookie Consent mit Real Cookie Banner